Nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao, a božanstvo Ek Čuah je štitilo drvo kakaa, i obezbeđivalo “hranu bogova” običnim smrtnicima. Iako je prošlo više od 3000 godina od majanskog verovanja i otkrića kakao drveta, popularnost istog ne da nije prestala, nego je kakaovac (Theobroma cacao) postao najkomercijalnija tropska biljka na svetu.
Tako se danas proizvede preko 4,3 miliona tona kakaa, koji se dalje upotrebljava za proizvodnju najpoznatije poslastice na svetu, čokolade. Još je zanimljivija brojka da ljudi potroše čak 1,36 milijardi kilograma čokolade godišnje, pa je svet bez čokolade postao apsolutno nezamisliv, pogotovo u oblastima sa hladnijom klimom, gde se ona najviše i konzumira.
Put od zrna kakaa u mahuni do table čokolade u prodavnici je zaista dug i složen proces, ali je svakako vredan pažnje s obzirom na njegovu ogromnu komercijalnu upotrebu. Taj put, “smeđe zlato”, započinje u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike, ali i Afrike i Indonezije, gde raste u plodovima veličine fudbalske lopte. Po sazrevanju, berači ručno (mačetama) žanju njive kakaa i sakupljaju mahune u kojima se uglavnom nalazi oko 50 semenki kakaa. Dalje se semenke fermentišu, odnosno postavljaju u plitke posude i prekrivaju listovima banana. Nakon 8 dana se otkrivaju i suše na suncu ili veštačkom izvoru toplote, da bi se potom otpremile prerađivačima i fabrikama čokolade. Proces prerade i proizvodnje čokolade započinje skidanjem opni sa semenki i pečenjem kakao zrna. Inače, za svaku vrstu kakao drveta procedura prerade se razlikuje, ali je u osnovi ista. Potom se vrši mlevenje i pretvaranje zrna u kakao masu, čijim se zagrevanjem dobija kakao liker kao mešavina kakao butera i šećera. Ponovnim dodavanjem kakao butera, aroma i začina se dobijaju razni ukusi. Ovaj recept za pripremanje čokolade je u španskim manastirima u XVI veku bio čuvan kao najveća tajna, pa je samim tim Španija dugo držala monopol u njenoj proizvodnji. Početkom XVII veka Italijan Antonio Karleti, pod nerazjašnjenim okolnostima, otkriva dugo čuvani recept, pa čokolada postaje polako dostupna svima, a mi smo mu svakako zahvalni na tome.
Pošto smo dobili čokoladu od fermentisanih, ispečenih i samlevenih semenki kakaovog drveta, dodaćemo joj šećer, mleko u prahu, sušeno voće i ko zna još koju aromu, pošto se sa čokoladom sve uklapa. Na kraju, shvatamo da je rad sa čokoladom zasigurno najslađi posao, i da ne bi bilo nimalo loše posetiti neku fabriku čokolade i “slučajno” prenoćiti u njoj, kako bi se i iz prve ruke uverili da proizvodnja teče pravim tokom.
Više o tome pogledajte i u ovom videu:
Related
