„Ukoliko popiješ ovaj napitak, moći ćeš ceo dan da hodaš bez hrane!“ – bile su reči vladara Asteka, Montezume II, upućene španskom osvajaču Kortezu.
Kasnije je Kortez doneo zrna kakaoa na španski dvor, gde su počeli tajno da ga uzgajaju u manastirima, a napitak od kakaoa postao je omiljeno piće na španskom dvoru. Imajući te mogućnosti da eksperimentišu, upravo su Španci bili ti koji su od čokolade napravili slatkiš sličan današnjem. Dodali su šećer, med i morski orah, a kasnije su dodavali i biber, vanilu i druge začinske biljke. S obzirom da su zrna kakaoa bila izuzetno retka, kakao se, isto kao u rodnoj Južnoj Americi, počeo koristi u svrhe plaćanja. Za 200 zrna mogao se kupiti ćuran, a za 100 zrna se plaćala dnevnica stražara.
Sreća Španaca i slatka tajna se ipak nije mogla dugo skrivati… Kada je Luj XIV od svoje žene, španske princeze Marije Tereze, dobio na poklon kutiju čokolade, otkrio je ne samo da je čokolada jako dobrog ukusa, nego da ima i izuzetno afrodizijačko svojstvo. A pošto su svi Francuzi oduvek želeli da nose titulu velikih ljubavnika, nastala je prava pomama za ovim slatkim afrodizijakom, pa se čak smatra da je Kazanova velikim delom bio tako poznat upravo zahvaljujući ni manje ni više nego čokoladi. Zapravo, zvali su ga “čokoladni ljubavnik”, jer je svakoj svojoj žrtvi poklanjao čokoladu.
U XVII veku se u Engleskoj otvara prva prodavnica čokolade, ali ni manje ni više, nego od strane jednog Francuza! I sada već kreće razno eksperimentisanje i takmičenje u smišljanju čokoladnih poslastica. Igrom slučaja, jedan nespretni momak je u kuhinji ispustio činiju lomljenih badema, a šef je u napadu besa oborio činiju pregorelog šećera, dok je za to vreme nestpljivi vojvoda Plessis-Praslin čekao svoj desert. U očajanju šef kuhinje mu je servirao bademe sa šećerom, na šta se vojvoda oduševio i podario im naziv “praline”.
Čini se da čokolada svoje savršenstvo doživljava upravo na područiju Švajcarske, Austrije, Nemačke i Belgije. Verovatno su nam upravo zbog toga ove zemlje česta asocijacija na ovaj slatkiš. Posle osam godina mukotrpnog rada, švajcarac, Danijel Piter (sa partnerom Henri-jem Nestlé) na tržište plasira prvu mlečnu čokoladu, dok njegov komšija iz Berna, Rudolf Lindt osmišljava tzv. “fondant” – čokoladu koja se topi u ustima.
Zanimljiva je činjenica da se u drugom svetskom ratu čokolada davala vojnicima, a ova praksa postoji čak i danas. A pošto je osvojila zemlju, ova poslastica je putovala i u svemir, kao deo programa ishrane astronauta.
Related
