Kocka do kocke i – ode cela čokolada! 🙂 Retki su oni koji mogu da se zaustave na samo jednoj kockici, kada ih preplavi slatko “ludilo”. Probajte da stanete! Ne ide, je li tako? Osim ako niste master discipline, robot ili dovoljno siti – da vam želja za još i još talasa sreće i zadovoljstva nije nadjačala sve ostalo.
Nije bitno da li je crna, bela, sa grožđicama, rižom… čokolada je nešto što u svima nama izaziva osećaj sreće, pa čak i pri samoj pomisli na nju. Čokolada je nešto čemu se unapred radujemo, nevezano da li smo mali ili veliki – ona zauvek ostaje prirasla našim srcima i svim čulima. Čokolada je poput savršene melodije, kompozicije u kojoj je svaki takt ukomponovan tačno onako kako treba,
Čokolada je i idealan poklon. Slaže se savršeno sa svim prilikama, bojama i sa svim drugim poklonima. U neku ruku, ona je i univerzalno sredstvo komunikacije. Ponekad je ova tabla sreće i zamena za reči “volim te”, “žao mi je”, “zahvalan sam ti”, “srećni praznici”, “čestitamo”, “srećan rođendan” i slično.
Osim fabričke proizvodnje, danas je sve popularnije i cenjenije i ručno pravljenje čokolade. U takvom vidu proizvodnje nailazimo i na drugačije ukuse – kao što su, na primer, ukus ruže, čilija, šampanjca, bibera, dekoracija sa jestivim zlatom i slično. Na ovaj način, čokolada dobija i svoj umetnički izraz i postaje vid kulinarske spretnosti.
Da bi i konuzumiranje čokolade ostala prava hedonistička umetnost – u njoj treba zadržati meru. Neka svaka čokolada bude filozofija za sebe, priča sa smislom – i neka svaki zalogaj bude zalogaj uživanja – sa svim raznolikim ukusima koji postoje.
Čokolada se ne jede. U čokoladi se uživa.
Related
