Tako na primer, jedna od tih komponenata je i Theobroma, zimzeleno drvo koje je autohtono za tropske regije američkog kontinenta, a njegove semenke ili zrna su izvor 4 miliona metričkih tona čokolade proizvedene svake godine, većinom iz zemalja poput Obale Slonovače i Indonezije.

Konzumacija čokolade seže najmanje 4.000 godina unazad, do naroda današnjeg Meksika: Maja, Azteka i njihovih prethodnika, Olmeka. Baš kao i danas, oni su pržili fermentisane semenke iz kakaovih mahuna, mleli ih u prah koji su koristili za pravljenje čokoladnog napitka, hladnog, penastog pića koje je bilo dosta drugačije od supstance koju danas konzumiramo. Ponekad su dodavali med da ga zaslade, a Azteci su takođe dodavali i čili papričicu da frazi “vruća čokolada” daju potpuno novo značenje.

Pre dve hiljade godina, Maje su čak su izmislile originalni “čokoladni čajnik“, keramički sud koji su koristili za sipanje penastog pića.

Poslednji vladar Asteka Montezuma II je konzumirao puno ovog napitka svaki dan, a nagovešteno je da je to poboljšavalo njegovu muškost. Španci su ovaj čudesni napitak doneli nazad u Evropu, i uz dodavanje šećera i začina poput cimeta i vanile, još jednog uvoza iz Amerika, transformisali ga u mnogo slađi napitak koji danas imamo. Konzumacija čokolade postala je stvar mode.

Pre manje od 200 godina, izum prese za čokoladu od strane Kasparusa van Houtena starijeg omogućio je razdvajanje prženih zrna kakaa u kakao puter i čvrstu materiju koja bi se mogla pretvoriti u kakao prah. Ovaj prah bi se mogao ponovo spojiti sa šećerom i kakao puterom da bi se proizveo čokolada za jelo, a 1847. godine firma Bristol Quaker Fry’s, koju je ubrzo sledila Cadbury’s u Birminghamu, napravila je prvu čokoladnu tablu. Švajcarci su došli sa čokoladnim tablama sa mlekom 1870-ih, i do danas su Švajcarska i Velika Britanija dve od najvećih nacija po konzumaciji čokolade. Čokoladna jaja za Uskrs su izmišljena 1870-ih.

Hemijske senzacije

Ukus čokolade dolazi od mešavine hemikalija, mnoge proizvedene procesom prženja, u kojem se šećeri i amino kiseline kombinuju, formirajući članove familije molekula nazvane pirazine.

Ali šta je sa “dobrim osećajem” čokolade? Za početak, tu je najviše konzumirana psihoaktivni supstanca na svetu: 1, 3, 7-trimetilksantin po imenu. Možda ste čuli za njega: mi ga zovemo kofein. On deluje tako što deluje suprotstavljajući se prirodnom neurotransmiteru adenozinu, rezultirajući povećanjem otkucaja srca i kontrakcijom mišića. Tu je takođe i značajna prisutnost teobromina u čokoladi, sličnog stimulansa koji takođe slučajno čini čokoladu otrovnom za pse. Zatim tu je serotonin, prirodni neurotransmiter koji kontroliše mnoge funkcije u mozgu, uključujući raspoloženje i ponašanje. Telo ga stvara iz prirodne aminokiseline triptofana, a čokolada sadrži i serotonin i triptofan.

Još jedna komponenta čokolade koja se smatra važnom otkrivena je pre manje od 20 godina: anandamid. Ovaj molekul se vezuje za receptore u mozgu poznate kao kanabinoidni receptori. Ovi receptori su prvobitno otkriveni kao osetljivi na najvažniju psihoaktivnu molekulu u kanabisu, Δ9-THC. Isto tako, anandamid i slični molekuli koji se nalaze u čokoladi takođe se smatraju da utiču na raspoloženje.

Feniletilamin, još jedna familija hemikalija, nalazi se u vrlo malim količinama u čokoladi. To je prirodna supstanca sa strukturom koja je blisko povezana sa sintetičkim amfetaminima, koji su naravno takođe stimulansi. Često se kaže da naš mozak proizvodi feniletilamin kada se zaljubimo, i deluje tako što proizvodi endorfine, prirodne “feel-good” molekule mozga. Loša vest, međutim, je da je jedenje čokolade verovatno nije najbolji način da dođemo do feniletilamina, jer enzimi u našoj jetri razgrađuju pre nego što stigne do mozga.

Postoji još više drugih molekula u čokoladi – posebno u crnoj čokoladi – poput flavonoida, za koje neki naučnici misle da mogu pomoći u poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja (ali proizvođači čokolade su poznati po uklanjanju gorkih flavanola iz tamne čokolade).

Postoji još jedan faktor dobrog osećaja o kojem nismo govorili, a to nije molekul – osećaj topljenja u ustima. Masni trigliceridi u kakao puteru mogu se spojiti na šest različitih načina, pri čemu svaki rezultira drugačijom tačkom topljenja. Samo jedna od ovih formi ima odgovarajuću tačku topljenja od oko 34 stepena, tako da se “topi u ustima, a ne u ruci“. Sposobnost čokolade da kristališe kako bi dala ovu formu vrlo je vešt proces, proizvod vrlo pažljivog inženjeringa čokolade.

Još uvek ima mnogo toga što treba da se sazna o čokoladi i neki čak sada sekvenciraju genom gajene kakao biljke. Ali nastavak intriga u čokoladi i kakaou koje otkrivamo kroz nauku može samo doprineti veoma jednostavnom ljudskom zadovoljstvu konzumiranja čokolade.

Izvor: theconversation.com

The post Zašto čokolada zaista može biti ključ sreće first appeared on Moja Čokolada.

Kasnije je Kortez doneo zrna kakaoa na španski dvor, gde su počeli tajno da ga uzgajaju u manastirima, a napitak od kakaoa postao je omiljeno piće na španskom dvoru. Imajući te mogućnosti da eksperimentišu, upravo su Španci bili ti koji su od čokolade napravili slatkiš sličan današnjem. Dodali su šećer, med i morski orah, a kasnije su dodavali i biber, vanilu i druge začinske biljke. S obzirom da su zrna kakaoa bila izuzetno retka, kakao se, isto kao u rodnoj Južnoj Americi, počeo koristi u svrhe plaćanja. Za 200 zrna mogao se kupiti ćuran, a za 100 zrna se plaćala dnevnica stražara.

Sreća Španaca i slatka tajna se ipak nije mogla dugo skrivati… Kada je  Luj XIV od svoje žene,  španske princeze Marije Tereze, dobio na poklon kutiju čokolade, otkrio je ne samo da je čokolada jako dobrog ukusa, nego da ima i izuzetno afrodizijačko svojstvo. A pošto su svi Francuzi oduvek želeli da nose titulu velikih ljubavnika, nastala je prava pomama za ovim slatkim afrodizijakom, pa se čak smatra da je Kazanova velikim delom bio tako poznat upravo zahvaljujući ni manje ni više nego čokoladi. Zapravo, zvali su ga “čokoladni ljubavnik”, jer je svakoj svojoj žrtvi poklanjao čokoladu.

U XVII veku se u Engleskoj otvara prva prodavnica čokolade, ali ni manje ni više, nego od strane jednog Francuza! I sada već kreće razno eksperimentisanje i takmičenje u smišljanju čokoladnih poslastica. Igrom slučaja, jedan nespretni momak je u kuhinji ispustio činiju lomljenih badema, a šef je u napadu besa oborio činiju pregorelog šećera, dok je za to vreme nestpljivi vojvoda Plessis-Praslin čekao svoj desert. U očajanju šef kuhinje mu je servirao bademe sa šećerom, na šta se vojvoda oduševio i podario im naziv “praline”.

Čini se da čokolada svoje savršenstvo doživljava upravo na područiju Švajcarske, Austrije, Nemačke i Belgije. Verovatno su nam upravo zbog toga ove zemlje česta asocijacija na ovaj slatkiš. Posle osam godina mukotrpnog rada, švajcarac, Danijel Piter (sa partnerom Henri-jem Nestlé) na tržište plasira prvu mlečnu čokoladu, dok njegov komšija iz Berna, Rudolf Lindt osmišljava tzv. “fondant” – čokoladu koja se topi u ustima.

Zanimljiva je činjenica da se u drugom svetskom ratu čokolada davala vojnicima, a ova praksa postoji čak i danas. A pošto je osvojila zemlju, ova poslastica je putovala i u svemir, kao deo programa ishrane astronauta.

The post Čokolada – moćni osvajač kroz vekove! first appeared on Moja Čokolada.

Da li znate da su drevni stanovnici dalekog Meksika bili prvi poznati čokolatijeri na svetu?

Do širenja kakaovca dolazi zahvaljujući trgovini, nakon što su trgovci Maja odneli plodove kakoa u Meksiko i prodali ih Astecima. Asteci su čokoladni napitak pili nezaslađen, a ukus su oplemenjivali dodavanjem začina poput ljute papričice. Evropljani su, kasnije, odlučili napitak zasladiti šećerom.

Za stanovnike grada Oaxaca (Meksiko) svakodnevni život nezamisliv je bez čokolade, sa njom započinju i završavaju svaki dan. Dok šetate ulicama ovog slatkog grada, bićete okruženi raznim čokoladnim pecivima (pa čak i čokoladnim hlebom) i slatkišima, kao i neizostavnom toplom čokoladom, koja se poslužuje u „čokoladnim kućama“.

U ovom gradu, nalazi se možda “najčokoladnija” ulica na svetu, ulica Mina – u kojoj su smeštene radnje proslavljenih majstora za čokoladu kao što su “Mayordomo Chocolate” (favorit za turiste), Guelaguetza i La Soledad. Posetioci tamo imaju priliku videti kako se čokolada pravi na tradicionalni način, kao i kako se čokolada dodaje i slanim jelima (recimo, piletina sa avokadom i čokoladom). U “Mayordomo Chocolate” prodavnici se vrhunska čokolada pravi od samo četiri sastojaka: šećera, cimeta, prženog kakao zrnevlja i badema u toplom mleku.

Restorani se, može se slobodno reći – utrkuju ko će ponuditi turistima bolje specijalitete sa čokoladom, bilo da su u pitanju slatka ili slana jela. Na gradskoj pijaci možete probati ručno pravljenu čokoladu malih proizvođača, koji kakao melju ručno, na tradicionalan način i čokoladu prave po starim porodičnim receptima.

Ako želite u Meksiku toplu čokoladu probati u njenom izvornom obliku, onako kako su je pravile drevne Maje (poslasticu xocoatl), zaputićete se u Tabasco. Reč je o gorkastom napitku od kakaa, sa mešavinom začina među kojima su i ljute papričice. Ako vam se ova verzija ne sviđa, možete probati verziju španskih osvajača – ublaženu šećerom, mlekom cimetom i bademima.

Takođe, mesto Komalkalko u Tabasku poznato je po “čokoladnim rutama” i posebnim tematskim haciendama (velikim imanjima) – gde možete da vidite i farme kakaa, kao i da vidite kako se uzgaja i obrađuje, zatim da naučite da napravite tradicionalnu čokoladu u radionici i kupite lokalno proizvedene kakao i čokoladu.

Da li ste spremni otići čak do Meksika i probati kakao i čokoladu u njihovim izvornim oblicima? ?

The post Meksiko – domovina čokolade first appeared on Moja Čokolada.

Ratoborni Asteci, strasni ljubitelji Xocoatl ili gorkog čokoladnog napitka, su podigli vrednost kakao zrna toliko, da se za četiri zrna mogao kupiti zec, za deset devojka, a za sto kakao zrna se mogao otkupiti rob u punoj snazi. Dolaskom španaca i Korteza na američko tlo 1519 godine, započinje nova priča božanskog napitka, ali i kraj Asteka. Kortez shvata potencijal kakao drveta i odlučuje da ga predstavi španskom kralju Karlu V, a potom podiže čitave plantaže kakaa u Meksiku i Peruu. Ovim činom Španija stvara monopol u proizvodnji čokolade, ali i novi ukus. Dosadašnjem gorkom napitku koji su konzumirali Asteci i Maje, dodaje se šećer i cimet, ali i vanilla, karanfilić, biber, čili.. te tako čokolada postaje najomiljeniji napitak, prvo u Španiji, a posle i na celom starom kontinentu.

Čokoladna moda dostiže svoj vrhunac početkom devetnaestog veka, kada hemičari, tačnije holanđanin Konrad J. van Houten, daje čokoladi tvrd oblik kakav danas znamo, dok nedugo posle njega Džozef Frej stvara pomoću kalupa prve čokoladne štangle. Tada Evropu zahvata novi talas “čokolade koja se jede”, umesto dotadašnje koja mogla konzumirati samo kao napitak. Prva čokolada sa lešnikom, kao i prva mlečna čokolada su napravljene u Švajcarskoj, te ne treba čuditi zašto nas upravo ova zemlja asocira na slatku poslasticu.

Priča o čokoladi i njenim slatkim detaljima je duga, i trebaće nam puno vremena da je ispričamo, ali je sigurno da magija slatkog zalogaja ne prestaje i da će nam čokolada otkrivati još puno slatkih tajni.

The post Putevi čokolade – prvi deo first appeared on Moja Čokolada.