Odgovor nije tako jednostavan, jer mnogo zavisi od vrste čokolade, količine i ukupnog načina ishrane.

Moguće prednosti svakodnevnog konzumiranja čokolade

Umeren unos kvalitetne čokolade, posebno tamne čokolade sa visokim procentom kakaa, može imati nekoliko zanimljivih benefita.

Bolje raspoloženje

Čokolada je poznata po tome što može da popravi raspoloženje. Razlog za to su prirodna jedinjenja koja podstiču lučenje hormona sreće poput serotonina i endorfina. Zato mnogi ljudi instinktivno posegnu za čokoladom kada žele da se opuste ili poprave raspoloženje.

Antioksidansi koji štite organizam

Tamna čokolada sadrži značajnu količinu antioksidanasa, posebno flavonoida. Ove supstance pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i mogu doprineti zdravlju srca i krvnih sudova.

Potencijalno bolja koncentracija

Kakao sadrži male količine kofeina i teobromina, supstanci koje mogu blago stimulisati mozak. Zbog toga mala količina čokolade ponekad može pomoći kod fokusa i mentalne energije.

Podrška zdravlju srca

Neka istraživanja sugerišu da flavonoidi iz kakaa mogu doprineti boljoj cirkulaciji i nižem krvnom pritisku, posebno ako se konzumira tamna čokolada sa visokim procentom kakaa.

Mogući negativni efekti

Naravno, svakodnevno konzumiranje čokolade može imati i određene negativne posledice, naročito ako se radi o velikim količinama ili čokoladi sa puno šećera.

Povećan unos šećera

Većina komercijalnih čokolada sadrži dosta šećera. Ako biste svakodnevno jeli velike količine, to bi moglo dovesti do povećanog unosa kalorija i potencijalnog dobijanja na težini.

Problemi sa zubima

Šećer iz čokolade može doprineti razvoju karijesa, naročito ako se ne vodi računa o oralnoj higijeni.

Previše kalorija

Čokolada je prilično kalorična. Redovno konzumiranje bez kontrole porcija može lako povećati dnevni kalorijski unos.

Koliko čokolade je razumno jesti dnevno?

Ako volite čokoladu, dobra vest je da ne morate potpuno da je izbacite iz ishrane. Stručnjaci često preporučuju umeren pristup — na primer jednu do dve kockice kvalitetne tamne čokolade dnevno.

Najbolji izbor je čokolada sa najmanje 70% kakaa, jer obično sadrži manje šećera i više korisnih sastojaka.

Zaključak

Jedenje čokolade svaki dan nije nužno loša navika, ali sve zavisi od količine i vrste čokolade. Male količine kvalitetne tamne čokolade mogu čak doneti određene zdravstvene benefite, dok preterivanje sa čokoladama bogatim šećerom može imati suprotan efekat.

Kao i kod većine stvari u ishrani, ključ je u umerenosti. Ako uživate u čokoladi, slobodno je uključite u svoju svakodnevnu rutinu – samo pazite da ona ostane mali užitak, a ne glavni deo ishrane.

The post Šta bi se desilo kada biste jeli čokoladu svaki dan? first appeared on Moja Čokolada.

Ako želite da razumete zašto je to tako, hajde da zavirimo “iza kulisa” ovog slatkog sveta.

Kakao – kralj čokoladnog sveta

Sve počinje od kakaoa, osnove svake dobre čokolade. Većina kakoa na svetu dolazi iz dalekih zemalja kao što su Obala Slonovače i Gana, a tu se uzgaja oko 70% globalne proizvodnje.

U poslednjih nekoliko godina cene kakoa su rasle — delom zbog loših prinosa, delom zbog bolesti biljaka i klimatskih promena. Zbog toga proizvođači čokolade često moraju da plate više za sirovinu, a to se, naravno, odražava i na cenu koju vi vidite na polici.

Transport i logistika – dodatni sloj cene

Čokolada koju kupujete u Srbiji uglavnom dolazi iz inostranstva, a to znači da troškovi transporta, carina i uvoza takođe utiču na cenu. Sve ove stavke – gorivo, energija, rad, transport – dodaju “svoju meru šećera” na već visoku cenu.

Inflacija i lokalni pritisci

Nažalost, cena čokolade ne raste samo zbog globalnih faktora. Inflacija u Srbiji utiče na sve prehrambene proizvode, pa tako i na čokoladu. Proizvođači i trgovci prilagođavaju svoje marže, a tržište reaguje na rastuće troškove proizvodnje i distribucije.

Drugim rečima, kada sve oko nas poskupljuje, i naša omiljena tabla čokolade “oseti” taj pritisak.

Kvalitet, sastojci i brend

Nije svaka čokolada ista. Ona sa većim procentom kakoa, sa prirodnim aromama ili posebnom obradom često košta više. Kvalitetne čokolade zahtevaju bolju sirovinu, pažljiviju proizvodnju i atraktivno pakovanje — i to se sve odražava na cenu.

Marže supermarketa

I naravno, ne smemo zaboraviti marže trgovaca. Cena na polici uključuje troškove skladištenja, distribucije, rad i profit. U nekim slučajevima, baš ovaj deo čini značajan deo ukupne cene.

Zaključak

Dakle, kada sledeći put vidite visoku cenu svoje omiljene čokolade, znajte da iza toga stoji dug lanac troškova – od plantaže kakaa do vaše korpe u supermarketu. Skok cena sirovina, transport, inflacija, kvalitet i marže trgovaca sve zajedno oblikuju cenu ove male, ali dragocene poslastice.

Ipak, možda baš zato što je skupa, čokolada deluje još slađe kada je pojedeš.

The post Zašto je čokolada toliko skupa u srpskim supermarketima? first appeared on Moja Čokolada.

Upravo iz te filozofije nastao je i ovaj recept – zdravi čokoladni sufle, lagan, kremast iznutra i intenzivnog čokoladnog ukusa, ali bez rafinisanog šećera i belog brašna. Ono što ga čini posebnim jeste mali tajni trik koji daje savršenu teksturu i puninu ukusa, a koji većina klasičnih recepata ne koristi.

Ovaj desert je idealan kada želite nešto slatko, a da i dalje ostanete u okviru zdravih navika – bilo da ga spremate za goste, posebnu priliku ili samo kao mali ritual uživanja uz kafu ili čaj.

Zašto je ovaj čokoladni sufle zdraviji izbor?

Za razliku od klasičnih verzija, ovaj sufle:

• Ne sadrži rafinisani šećer
• Priprema se od kvalitetnog kakaa ili tamne čokolade
• Bogat je antioksidansima
• Daje dugotrajan osećaj sitosti

Tajni recept krije se u kombinaciji jednog prirodnog sastojka koji daje kremastu strukturu bez dodatnih masnoća i pojačava čokoladni ukus na potpuno prirodan način.

Recept: Zdravi čokoladni sufle (tajna verzija)

Sastojci (za 2–3 porcije):

• 100 g tamne čokolade (minimum 70% kakaa)
• 2 jaja
• 2 kašike sirovog kakaa
• 2 kašike meda ili paste od urmi
• 1 kašika kokosovog ulja
• 1 kašika grčkog jogurta ili biljnog jogurta

Tajni sastojak:

• 1 zrela banana (sitno izgnječena)

(Banana daje prirodnu slatkoću, vlagu i savršeno mekanu sredinu bez potrebe za brašnom.)

Priprema:

1. Otopite čokoladu na pari zajedno sa kokosovim uljem i ostavite da se blago prohladi.
2. Umutite jaja sa medom (ili pastom od urmi) dok ne postanu penasta.
3. Dodajte izgnječenu bananu i jogurt, pa lagano sjedinite.
4. Umiješajte kakao i otopljenu čokoladu.
5. Sipajte smesu u male keramičke posude.
6. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 10–12 minuta.

Sredina treba da ostane blago tečna, a ivice čvrste.

Kako poslužiti čokoladni sufle?

• Uz sveže bobičasto voće
• Sa kašikom grčkog jogurta
• Posut kakaom ili kokosovim listićima

Ovaj sufle je najbolji dok je topao, kada se čokoladno srce polako razliva pri prvom zalogaju.

Mali saveti za savršen rezultat

• Ne prepecite sufle – vreme je ključno
• Birajte što kvalitetniju čokoladu
• Ako volite intenzivniji ukus, dodajte prstohvat cimeta ili morske soli

The post Čokoladni sufle – tajni recept za desert koji topi srce first appeared on Moja Čokolada.

U čemu je razlika izmedju kakao napitka i tople čokolade?

Iako je kakao ključni sastojak i tople čokolade i kakao napitaka, postoje velike razlike izmedju ova dva napitka. Da bismo shvatili razlike bitno je da razumemo šta je zapravo Kakao napitak i kako se pravi.

Kakao napitak je kao što i sama reč kaže napitak kojem je glavni sastojak kakao u prahu. Kakao se može praviti samo sa vodom, ili sa mlekom, po želji se može dodati i cimeta, ili vanile, šećera.
Ipak, u odnosu na toplu čokoladu postoje bitne razlike.

Šta je onda topla čokolada?

Topla čokolada bi trebala da bude doslovce rastopljena čokolada u tečnom stanju. Da, dobro ste čuli. Prava topla čokolada je prava ona kupovna čokolada samo u rastopljenom, tečnom stanju tako da može da se polako pije sa uživanjem. Po pravilu se rastopljava u mleku, ali se može rastopiti i u vodi, ukoliko tako neko želi ili ako se radi o vegetarijancima. Po želji joj se mogu dodati razni dodaci: cimet, vanila, voćne bobice, suvo grožđe, ali čili ljute papričice, šlag, sladoled itd. Lista dodataka koji se mogu za to koristiti je praktično nepregledna. Topla čokolada kao što joj i sama reč kaže se služi isključivo topla.

Kakao prah jeste glavni sastojak i čokolade, ali je u čokoladi on dodatno oplemenjen sa kakao puterom, šećerom i mastima, te tako ima daleko više punoće ukusa od samo kakao praha.
To što se topla čokolada služi i raznim oblicima kao što su pudinzi, instant napici i sl pod nazivom Topla čokolada predstavlja grubo poigravanje sa ovim napitkom koji u nekim državama predstavlja tradicionalne vrednosti. Da biste shvatili koliko je topla čokolada popularna dovoljno je da navedemo da se godišnje u Portugalu popije preko 100 šolja tople čokolade po glavi stanovnika godišnje, dok je u Finskoj taj broj oko 90 šoljica po glavi stanovnika.

Sta je zdravije, topla čokolada ili kakao napitak?

Kada je reč o zdravlju svakako je ono na strani kakao napitaka. Kakao se često može piti i potpuno bez šećera, kada njegovo lekovito svojstvo može biti veliko. Pored toga što vas može osvežiti i razbuditi, zdravije je i od kafe, a vrlo povoljno utiče na organizam i smanjuje nivo holesterola.

Topla čokolada isto moze imati veoma povoljnog uticaja na zdravlje i podizanja raspoloženja, zbog učešća kakaoa u svojim sastojcima, te kao topao napitak tokom zimskog perioda, čak i za ublažavanje simptoma kašlja i promuklosti, ali je ona prevashodno napravljena za uživanje i zadovoljstvo.

Topla čokolada pre svega predstavlja užitak i pije se zbog uživanja u čokoladi. Kakao se pije kao topli napitak koji može da ima veze sa čokoladom, ali i ne mora.

The post Razlike izmedju kakao napitka i tople čokolade first appeared on Moja Čokolada.

Čisto da se podsetimo, kakao maslac je biljna masnoća koja se dobija iz zrna kakaoa, a pored kakao praha, osnovni je sastojak čokolade. Zahvaljujući svojim svojstvima (visokom procentu zasićenih masnih kiselina), kakao buter se topi na temperaturi kože, što je naravno iskorišćeno u proizvodnji kozmetičkih preparata. Tako, na tržištu možete naići na razne kreme, ulja i losione koji u sebi sadrže upravo ovaj sastojak.

Pravi kakao buter možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane, ali ga možete naručiti i preko raznih internet prodavnica. Kada ga prvi put budete koristili za negu vaše lepote, verovatno ćete se više nego prijatno iznenaditi njegovim delovanjem, a verujemo da ćete se kasnije teško odlučiti za neki drugi proizvod. Cene pravog kakao maslaca  su različite, međutim najbitnije je da vodite računa da kupujete čist, organski kakao puter, jer samo tako ćete osetiti njegov pravi efekat.

Samo neke dobrobiti od korišćenja kakao maslaca za negu kože su:
– potpuna regeneracija oštećene kožu i umirivanje iritirane kože,
– odličan antiage efekat- usporava starenje kože i nastanak bora,
– dobro se pokazao kod upornog celulita, pa čak i za uklanjanje ožiljaka i strija

Tu nije kraj, pa tako kakao maslac možete koristiti kao ulje za sunčanje, i tako dobiti prelep preplanuo ten;  korišćenjem putera umesto gela za brijanje izbegnućete iritaciju kože, a zauzvrat dobiti nahranjenu i meku kožu. Kao masku za kosu, naročito suvu kosu bez sjaja, puter daje rezultate već posle prvog korišćenja.

Još uvek sumnjate u delotvornost kakao maslaca?

The post Kakao za negu kože first appeared on Moja Čokolada.

Da li znate da su drevni stanovnici dalekog Meksika bili prvi poznati čokolatijeri na svetu?

Do širenja kakaovca dolazi zahvaljujući trgovini, nakon što su trgovci Maja odneli plodove kakoa u Meksiko i prodali ih Astecima. Asteci su čokoladni napitak pili nezaslađen, a ukus su oplemenjivali dodavanjem začina poput ljute papričice. Evropljani su, kasnije, odlučili napitak zasladiti šećerom.

Za stanovnike grada Oaxaca (Meksiko) svakodnevni život nezamisliv je bez čokolade, sa njom započinju i završavaju svaki dan. Dok šetate ulicama ovog slatkog grada, bićete okruženi raznim čokoladnim pecivima (pa čak i čokoladnim hlebom) i slatkišima, kao i neizostavnom toplom čokoladom, koja se poslužuje u „čokoladnim kućama“.

U ovom gradu, nalazi se možda “najčokoladnija” ulica na svetu, ulica Mina – u kojoj su smeštene radnje proslavljenih majstora za čokoladu kao što su “Mayordomo Chocolate” (favorit za turiste), Guelaguetza i La Soledad. Posetioci tamo imaju priliku videti kako se čokolada pravi na tradicionalni način, kao i kako se čokolada dodaje i slanim jelima (recimo, piletina sa avokadom i čokoladom). U “Mayordomo Chocolate” prodavnici se vrhunska čokolada pravi od samo četiri sastojaka: šećera, cimeta, prženog kakao zrnevlja i badema u toplom mleku.

Restorani se, može se slobodno reći – utrkuju ko će ponuditi turistima bolje specijalitete sa čokoladom, bilo da su u pitanju slatka ili slana jela. Na gradskoj pijaci možete probati ručno pravljenu čokoladu malih proizvođača, koji kakao melju ručno, na tradicionalan način i čokoladu prave po starim porodičnim receptima.

Ako želite u Meksiku toplu čokoladu probati u njenom izvornom obliku, onako kako su je pravile drevne Maje (poslasticu xocoatl), zaputićete se u Tabasco. Reč je o gorkastom napitku od kakaa, sa mešavinom začina među kojima su i ljute papričice. Ako vam se ova verzija ne sviđa, možete probati verziju španskih osvajača – ublaženu šećerom, mlekom cimetom i bademima.

Takođe, mesto Komalkalko u Tabasku poznato je po “čokoladnim rutama” i posebnim tematskim haciendama (velikim imanjima) – gde možete da vidite i farme kakaa, kao i da vidite kako se uzgaja i obrađuje, zatim da naučite da napravite tradicionalnu čokoladu u radionici i kupite lokalno proizvedene kakao i čokoladu.

Da li ste spremni otići čak do Meksika i probati kakao i čokoladu u njihovim izvornim oblicima? ?

The post Meksiko – domovina čokolade first appeared on Moja Čokolada.

Tako se danas proizvede preko 4,3 miliona tona kakaa, koji se dalje upotrebljava za proizvodnju najpoznatije poslastice na svetu, čokolade. Još je zanimljivija brojka da ljudi potroše čak 1,36 milijardi kilograma čokolade godišnje, pa je svet bez čokolade postao apsolutno nezamisliv, pogotovo u oblastima sa hladnijom klimom, gde se ona najviše i konzumira.

Put od zrna kakaa u mahuni do table čokolade u prodavnici je zaista dug i složen proces, ali je svakako vredan pažnje s obzirom na njegovu ogromnu komercijalnu upotrebu. Taj put, “smeđe zlato”, započinje u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike, ali i Afrike i Indonezije, gde raste u plodovima veličine fudbalske lopte. Po sazrevanju, berači ručno (mačetama) žanju njive kakaa i sakupljaju mahune u kojima se uglavnom nalazi oko 50 semenki kakaa. Dalje se semenke fermentišu, odnosno postavljaju u plitke posude i prekrivaju listovima banana. Nakon 8 dana se otkrivaju i suše na suncu ili veštačkom izvoru toplote, da bi se potom otpremile prerađivačima i fabrikama čokolade. Proces prerade i proizvodnje čokolade započinje skidanjem opni sa semenki i pečenjem kakao zrna. Inače, za svaku vrstu kakao drveta procedura prerade se razlikuje, ali je u osnovi ista. Potom se vrši mlevenje i pretvaranje zrna u kakao masu, čijim se zagrevanjem dobija kakao liker kao mešavina kakao butera i šećera. Ponovnim dodavanjem kakao butera, aroma i začina se dobijaju razni ukusi. Ovaj recept za pripremanje čokolade je u španskim manastirima u XVI veku bio čuvan kao najveća tajna, pa je samim tim Španija dugo držala monopol u njenoj proizvodnji. Početkom XVII veka Italijan Antonio Karleti, pod nerazjašnjenim okolnostima, otkriva dugo čuvani recept, pa čokolada postaje polako dostupna svima, a mi smo mu svakako zahvalni na tome.

Pošto smo dobili čokoladu od fermentisanih, ispečenih i samlevenih semenki kakaovog drveta, dodaćemo joj šećer, mleko u prahu, sušeno voće i ko zna još koju  aromu, pošto se sa čokoladom sve uklapa. Na kraju, shvatamo da je rad sa čokoladom zasigurno najslađi posao, i da ne bi bilo nimalo loše posetiti neku fabriku čokolade i “slučajno” prenoćiti u njoj, kako bi se i iz prve ruke uverili da proizvodnja teče pravim tokom.

Više o tome pogledajte i u ovom videu:

The post Kako se pravi čokolada? first appeared on Moja Čokolada.

Ratoborni Asteci, strasni ljubitelji Xocoatl ili gorkog čokoladnog napitka, su podigli vrednost kakao zrna toliko, da se za četiri zrna mogao kupiti zec, za deset devojka, a za sto kakao zrna se mogao otkupiti rob u punoj snazi. Dolaskom španaca i Korteza na američko tlo 1519 godine, započinje nova priča božanskog napitka, ali i kraj Asteka. Kortez shvata potencijal kakao drveta i odlučuje da ga predstavi španskom kralju Karlu V, a potom podiže čitave plantaže kakaa u Meksiku i Peruu. Ovim činom Španija stvara monopol u proizvodnji čokolade, ali i novi ukus. Dosadašnjem gorkom napitku koji su konzumirali Asteci i Maje, dodaje se šećer i cimet, ali i vanilla, karanfilić, biber, čili.. te tako čokolada postaje najomiljeniji napitak, prvo u Španiji, a posle i na celom starom kontinentu.

Čokoladna moda dostiže svoj vrhunac početkom devetnaestog veka, kada hemičari, tačnije holanđanin Konrad J. van Houten, daje čokoladi tvrd oblik kakav danas znamo, dok nedugo posle njega Džozef Frej stvara pomoću kalupa prve čokoladne štangle. Tada Evropu zahvata novi talas “čokolade koja se jede”, umesto dotadašnje koja mogla konzumirati samo kao napitak. Prva čokolada sa lešnikom, kao i prva mlečna čokolada su napravljene u Švajcarskoj, te ne treba čuditi zašto nas upravo ova zemlja asocira na slatku poslasticu.

Priča o čokoladi i njenim slatkim detaljima je duga, i trebaće nam puno vremena da je ispričamo, ali je sigurno da magija slatkog zalogaja ne prestaje i da će nam čokolada otkrivati još puno slatkih tajni.

The post Putevi čokolade – prvi deo first appeared on Moja Čokolada.